PACS
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo:
Visoka škola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije
UVOD
Moderna medicina se ne može zamisliti bez
dijagnostičkih aparata, počev od ultrazvuka, raznih varijatni rentgen aparata
do skenera i MR uređaja. Informatičke tehnologije su, naravno, pronašle svoju
primenu i u ovoj sferi ljudske delatanosti. Upotreba računara i digitalnih
tehnologija u medicini je u svetu još uvek relativno nova oblast, i razvoj je
još uvek u punom zamahu.
Računari se u medicini i medicinskim ustanovama
(osim u svrhe naučnog razvoja i ličnog usavršavanja) mogu koristiti na mnogo
načina. Jedan od njih, i verovatno najjednostavniji i najrasprostranjeniji je
upotreba računara u administrativne i evidencione svrhe. Pod ovim se misli na
klasično i specifično finansijsko i robno knjigovodstvo, evidenciju pacijenata,
medikamenata, obradu teksta, statistiku i sl. Drugi nacin je korišcenje
računara u dijagnostičke svrhe, gde se računar (opremljen odgovarajućim
hardverom i softverom) koristi u sprezi sa aparatima za dijagnostiku. Treći
nacin je korišćenje računara u svrhe komunikacije, najčešće koristeći internet
kao medijum.
Medicinska informatika se formalno definiše kao
„oblast koja se bavi procesiranjem kognitivnih informacija i poslovima
komunikacije u medicinskoj praksi, edukaciji i istraživanju, uključujući
informacionu nauku i tehnologiju radi podrške ovih poslova” . U ovoj definiciji
je evidentna multidisciplinarna priroda istraživanja i prakse u medicinskoj
informatici.
Medicinska informatika obuhvata kompjuterske
nauke, veštačku inteligenciju, teoriju odlučivanja, statistiku, kognitivnu
nauku, informacioni menadžment, politiku zdravstva i, naravno, medicinske
nauke. Ovaj interdisciplinarni pristup i zahtev da sistemi moraju imati
kliničku ili upravnu primenu, karakterističan je za računarske nauke. Zaista,
medicinska informatika je možda jedna od znatnih primena sa procesiranjem i
manipulacijom informacijama sprovedenim u datom kontekstu.
Medicinska praksa je zasnovana na efikasnom
donošenju pravovremenih i ispravnih medicinskih odluka. Onda ne iznenađuje to,
da su veliki napori medicinskih informatičara usmereni na problem donošenja
medicinskih odluka u automatizovanoj medicinskoj praksi.
Nauka automatizovanog donošenja odluka u
medicini zahteva ne samo korišćenje napredne računarske nauke i tehnologija,
već i razumevanje toga kako ljudi (kliničari) koriste informacije i razum sa
ciljem donošenja odluka. Podaci sa kojima onaj ko odlučuje raspolaže moraju
biti visokog kvaliteta da bi se donosile visokokvalitetne odluke, te otuda
potreba za standardima podataka. Savremeni specijalisti moraju takođe imati
pristup savremenom medicinskom znanju, a tu je od velike pomoći tehnologija
koju obezbeđuju informacioni sistemi i Internet. Lekari takođe donose odluke
koristeći odgovarajuće metode, koje im omogućuju da rešavaju probleme i
transformišu informacije pri donošenju medicinskih odluka. Većina istraživanja
na donošenju odluka u medicini pomoću računara je koncentrisana upravo na
automatizaciju i modelovanje ovih njihovih metoda za rešavanje problema.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!